Njegovo veličanstvo komentar

komentarisati na blogu

Nepoželjan komentar? Kako odreagovati? Da li uopšte reagovati?

Kakav komentar ostaviti, a ne biti ”sistemski uništen od jednog autora”? I da li autor teksta može biti hejter? 

Napomena: tekst se odnosi isključivo na situacije u kojima su u pitanju komentari koji nisu uvredljivi u objektivnom smislu, već samo, iz nekog razloga, neprihvatljivi za autora teksta.

Odraslo se.

Ili nije?

Možda samo poraslo u visinu.

Zbogom svesko dnevnih unosa doživljenog, propaćenog, preživljenog…

Dobar dan Vaše veličanstvo:

Blog.

Gledamo oko sebe, čujemo druge, možda ipak ponajviše sebe, učestvujemo u svemu i svačemu, imamo mišljenje i zauzimamo stav. Red je da se podeli s drugima. Imamo stav, napolje s njim.

Konačno, odraslo se, dosta skrivanja evidencije dečije  naivnosti.

Ili nije?

Možda samo poraslo u visinu.

Imaš stav? Želiš da ga i drugi čuju?

blogovanje

Blog.

Idealno mesto.

I skoro da je savršeno. Jednostavno: isključiti mogućnost ostavljanja komentara na objavljeni tekst. I uživati u prividu lične veličine.

(Nije pogodno za autore koji cene mišljenje svojih čitalaca, ma kakvo da je, i žele da neguju tu interakciju)

Međutim, kako savršenstvo ne postoji, u tom slučaju nije moguće ni pobrati aplauze, ovacije, pokupiti ruže (bez trnja) kojima nas zasipaju obožavaoci. Jer, ko nas ne bi obožavao kada smo sve lepo smislili i napisali.

E, tu dolaze na red hejteri, maliciozni, opsednuti drugima, oni što vire iza ćoška, ispod stola i samo čekaju ”propust” pa da navale na tekst ostavljajući ”maliciozne komentare sa lažnih profila”. To da su hejteri, svađalice i maliciozni se ne dovodi u pitanje. Ko bi se drugi usudio da dirne u svetinju: autorski tekst blogera. Objavljen javno, ogoljen, izložen, na izvolte…Za pohvale, naravno. Pa vidljivost pojačana objavljivanjem na fejsbuk stranama drugih blogera, grupa…

I kvare sreću autora teksta.

I šta sad?

Odgovoriti ili ne?

Ne!

Pustiti da se ostali, pa valjda će se javiti neki branitelj, obračunaju sa njim, a autoru preostaje uživanje u voajerizmu i eventualno povremeno ”svraćanje” da potpiri ” raspravu” koja posustaje. Na taj način povećava interesovanje za svoj tekst, posećenost stranici. Takvi autori često svesno biraju veoma ”zapaljive” teme, za koje unapred znaju, ili se bar nadaju, da će izazvati reakciju. Maestralno, inteligentno, i veoma odraaaasloooo! Previše, skoro da se može okarakterisati kao ‘’prozlio se’’.

Drugi, pak, neodgovaranjem pokazuju svoju nezaiteresovanost za komentar, bez skrivenih ciljeva.  Zreli i samosvesni. Respekt za njih!

Da!

Odgovoriti po svaku cenu. Odbraniti svoje čedo, svoje Ja, svoju genijalnost. Drznika postaviti na mesto, baciti ga na tlo i neargumentovano ga napadati zbog iznetog stava. Uvredljivog i malicioznog samo u svesti autora, jer, kako bi moglo biti dručaji, kada je objavljeni tekst izraz autorovog sveznanja i opšte genijalnosti. Samo neko maliciozan može nešto da pita ili zameri na napisano, da pokuša da ispravi sveznajućeg autora. Poraslo se u visine, ali poimanje  sebe i onoga oko sebe je I dalje na infantilnom nivou.

Drugi, pak, odgovore sa:’’Hvala na čitanju.’’, uz ili bez argumentovanja stava iznetog u tekstu, obrazlaganja I razjašnjenja navedenog. Svesni sebe, čvrsto stoje iza napisanog, ne osećajući se napadnutima, i time se postavljaju u istu ravan, a često I iznad autora komentara. U svakom slučaju bez optužbi za maliciju, jer komentar tako ni ne doživljavaju. Uostalo I zašto bi? Svesni svog znanja I vrednosti ne pate od paranoje lažnih profila posebno kreiranih da bi se njima napakostilo. Zrelo i samosvesno. Respekt i za njih!

A zašto sve ovo? Pa svi smo blogeri, zar ne?

Upravo zbog ličnog, možda ipak intimnog, doživljaja bloga.

Zbog narcizma:

‘’Moj blog je samo moj, I mogu da pišem šta hoću (dobro, uz poštovanje određenih smernica zbog političke, rodne, društvene I ostale korektnosti). I mogu da ga branim kako hoću.‘’

I sve je to tačno.

I to ovako:

Nepoželjni komentari se mogu izbrisati, a za ubuduće blokirati poseta nepoželjnog komentatora.

To može. Ali to je opcija za one koji znaju I umeju, ne samo da vode svoj blog, već i da se ponašaju zrelo I odgovorno, shvatajući da su oni sebe izložili, ogolili, niko im nije provalio u zaključanu fioku i pročitao skriveni dnevnik. Dakle, prepustili su se sudu javnosti. Svesno.

Za one druge uvek postoji mogućnost ‘’prijavljivanja ‘’ ‘’malicioznih’’ komentatora nadležnima. Međutim, to je jedan klizav teren s obzirom na to da je potrebno voditi računa o tome da u većini slučajeva lično poimanje malicioznosti i uvredljivosti ne zadovoljava opšte kriterijume koji određuju te pojmove. Dakle teško je, u stanju akutne, često i hronične uvređenosti, razdvojiti objektivno od subjektivnog. Potrebno je realno sagledavanje činjenica. Izvojevati pobedu nad sopstvenom sujetom.

aplauzi

Dakle, došlo se I do odgovora na pitanja sa početka ovog teksta:

Ako ne želite da budete prokaženi ili prijavljeni zbog svog komentara, isključivo ostavljajte emotikone sa uzdignutim palcem, srculencetom, izbegavajte smeška I ljutka, mogu biti pogrešno protumačeni. Dakle: ovacije, pohvale, aplauzi…Zadovoljite sujetu autora, a onda dobro razmislite što vam je to trebalo. A možda je rešenje u tome da konačno počnete da pratite prave blogove. Moj lični izbor.

I da, autor teksta može biti hejter, jer ako pohvalni komentar nagrađuje sa ‘’sviđa mi se’’, a kritički prijavljuje ‘’višima od sebe’’, onda je to hejtovanje.

Na kraju jedan savet za one koji nisu u stanju da podnesu kritiku: isključite mogućnost ostavljanja komentara na svom blogu, jer uvek će biti onih kojima je svrha postojanja na ovom svetu da ostavljaju negativne komentare na vaše tekstove. Jer vas mrze, jer su jadni, maliciozni, pakosni i ne vide vaš genije u punoj veličini. A možda time učinite i dobro delo: spasite i njih od vas samih.

Ja jesam.

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)