KUPANJE KAD MU VREME NIJE

Znate ono, četvrtak veče, negde odo 19 h, ulice prvog prioriteta uredno očišćene, a ako zađete u novobeogradske blokove mala je verovatnoća da ćete izaći pre marta, maja, juna, ili kad se već otopi ova bela napast.

 

Mi u kolima put Zemuna. Klima radi, radio takođe, slušamo Fosile i ’’Milena generacijo moja….’’ i ćutimo. Decu u skafanderima na zadnjem sedištu oborila nabijena temperatura, a nas dvoje se pronalazimo u tekstu pesme i brzinom svetlosti prebiramo po poznatim likovima naših generacija… ne možeš da se otrgneš i da hoćeš. Dugo je nismo čuli, a još duže nismo razmišljali o ljudima iz osnovne, srednje pa čak i faksa. Generacija iz ranih 70-ih. Po rođenju.

 

A kad su utihnuli i poslednji poznati tonovi brzinsko vraćanje u stvarnost. Vesti i apel za uštedi električne energije. Unapred sve znamo, ni ne slušamo pažljivo, čekamo da se završe i ponovi ono od malopre. Vremeplov.

 

Ali um je čudo. Registruje i ono što ne želimo. U jednom momentu hvatam, ali ni do danas ne shvatam: ’’Ko ne mora da se kupa neka se ne kupa svaki dan, pa nismo bili na oranju….’’. Nisam čula najavu  i zaista ne znam čija je izjava. Ne verujem da je neko kome je oranje blisko, znao bi da se ni to više ne radi ’’ručno’’, verovatno neko kome je zemljoradnja pojam najprljavijeg posla koji može da zamisli. Neko toliko srećan što se oslobodio sela i poljoprivrede i naravno svakodnevog kupanja posle napornog oranja.

 

Kao što rekoh, um je čudo. Vodi te čak tamo i gde ne želiš, i navodi te da kažeš ono što potiskuješ.

 

U svakom slučaju, zimske jakne punjene sa svim i svačim su stvarno suuuuupeeeeer, sprečavaju vlagu i hladnoći da prodru do tela, ali isto tako, na tome im hvala, i da ’’mirisi’’ tog istog tela naprave nevidljivu ali čulu mirisa drugih ljudi dostupnu auru izvan odeće.

 

Samo… proći će i ova zima, otopiće se sneg, zagrejaće sunce još jače ovu planetu i nas na njoj, skinućemo jakne, a onda…

 

E, onda ne bih volela da se u gradskom saobraćajnom nađem pored gospodina koji se kupa samo posle oranja.

 

Mada…nešto mi govori da je mala, malecka verovatnoća da se sretnemo u autobusu, tramvaju ili trolebusu. Misle oni na nas, pa se voze automobilom, službenim naravno. I na tome im hvala.

 

P.S.

 

Da li se čišćenje snega ispred zgrade, bar po količini znoja koji je natopio odeću može nazvati ’’oranje’’. Ili da sačekamo sezonu radova na njivi, a i Dunav i Sava će da se zagreju do tada, pa onda na kupanje?

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (10 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +9 (from 9 votes)
KUPATI IL' NE KUPATI?, 10.0 out of 10 based on 10 ratings
News Reporter